Savremeno upravljanje čvrstim otpadom 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet zaštite na radu

Opšti deo
Savremeno upravljanje čvrstim otpadom
Na početku moramo postaviti pitanje šta je to čvrsti otpad: Otpad koji emituju ljudi svojom aktivnošću,koji je u čvrstom agregatnom stanju. Emiteri čvrstog otpada mogu biti; industrija;poljoprivreda;stanovništvo i druge ljudske aktivnosti.
Sve veća urbanizacija,sve teskobniji prostor na kome sada živi ljudska populacija,ogromna količina proizvedenog i utrošenog proizvoda uslovila je stvaranju ogromnih količina čvrstog otpada.
Dosadašnji pristup saniranju emisija čvrstog otpada su bile pogrešne i pokazalo se da ogromne količine otpada,ne mogu se na stari način sanirati. Čovek tretira čvrsti otpad kao nešto što smeta i koga treba ukloniti na način deponovanja, na deponije.U vremenu pre industriske ere emitovanje čvrstog otpada je bilo vrlo malo,ambijent u kome je obitovalo ili živelo malobrojna ljudska populacija,u to vreme priroda je sa svojim mehanizmima vršila je uklanjanje nus produkta,te ovaj pristup je izgledao potpuno prihvatljiv.
Sa smanjenjem prostora na kome sada živi, mnogobrojna ljudska populacija,emisije čvrstog otpada postaju velike i smanjuje se mogućnost prirodnog uklanjanja ovog otpada.Čvrsti otpad se gomila, zauzima ogromne prostore ovako tesnog prostora,doveo je da ljudska populacija mora da menja svoj pristup ovom problemu.
Savremeno upravljanje čvrstim otpadom,menja način na koji posmatramo ovaj otpad.Čvrsti otpad sastoji se iz dva osnovna segmenta;
organskog i
neorganskog dela otpada.
Bilo koji segment čvrstog otpada, sastoji od akumulirane energije i materije,te one su vrlo potrebne ljudskoj populaciji, i one su deficitarne.Te čvrsti otpad spada u vrlo dobri izvor energije i materije,te je potrebno da ga iskoristimo, tom prilikom vršimo uštedu energije i materije. Glavni princip na kome se bazira savremeno upravljanje čvrstim otpadom je da onaj koji emituje otpad dužan je da ga sanira.Pošto otpad je obilje energije i materije te prestavlja ekonomski atraktivnu sirovinu.
Da bi mogli shvatiti potrebu moramo stvoriti drugaćiji pristup a to je princip četiri “E”:
Energija štednja energije
Ekonomija ekonomski profit
Ekologija ekološki anbijent
Edukacija podizanje znanja
Štednja energije
Suočeni smo sa sve višim rastom cena proizvedene energije:
Sve je manje zaliha sirovina fosilnih goriva,
sve je više negativnih posledica sagorevanja fosilnih goriva(kao što su kisele kiše,smanjenje ozonskog sloja, globalnog zagrevanja, promena klime i narušavanja zdravlja populacije).
zbog ovih negativnih posledica nanose se ogronmne štete ljudskom zdravlju,proizvodnji hrane i drugim delatnostima.Da bi svhatili kolike su štete od globalnog zagrevanja ( kao posledica sagorevanja i emisije gasova efekta “staklene bašte”,da će doći do migracija ogromnog broja stanovnika, radi nastanka toplije klime,što će prouzrokovati velike suše na jednom kraju i velike poplave na drugom kraju naše Planete.
Ovo stanje dobijanja energije postaje sve skuplje i opominje da moramo da preduzmemo radikalne promene.Postoje dva načina uštede energije i to je reciklaža sekundarnih sirovina i aerobni proces organskog otpada ili kompostiranje.Preradom sekundarnih sirovina možemo uštedeti od 5 do 90% energije.Kod aerobnog kompostiranja možemo uštedeti od 60 - 90% energije.Po ovim primerima može se zaključiti da su ovo vrlo velike uštede.Pored uštede energije mi smo uklonili otpad iz životne sredine i isti stavili u funkciju.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]